Svako ko se bori sa aknama zna koliko frustrirajuće može biti kada uloži trud, promeni preparate, pa i ishranu, redovno posećuje dermatologa, a bubuljice se opet pojave.
Neki su godinama na tom ringišpilu: koža se smiri, pa se opet upali – i tako u krug.
Međutim, retko ko se seti da preispita svakodnevne, obične navike, koje i te kako mogu biti skriveni okidači pojave akni.
Među takvim navikama je i svakodnevno, ili pak često, konzumiranje mleka.
Da li ova namirnica stvarno toliko utiče na kožu ili je to još jedna teorija koja kruži internetom?
Zato je ovaj tekst nastao – da detaljno objasni kako telo reaguje na mlečne hormone, kako biste razumeli zašto vam se od njega može upaliti koža.
Kada imate celovitu sliku i prave informacije, tek tada možete postaviti temelj promenama koje će pomoći koži da se isčisti i bude konačno slobodna od akni.
Postoji li veza između mleka i akni?
Iako se akne najčešće vezuju za pubertet, stres ili genetiku, sve veći broj istraživanja ukazuje na to da i ishrana može imati svoju ulogu.
Konkretno, mlečni proizvodi se sve češće izdvajaju kao mogući faktor koji doprinosi njihovoj pojavi, naročito kod osoba sa izraženom hormonskom osetljivošću.
Kako zapravo nastaju akne?
Koža se ponaša kao endokrini organ, što znači – reaguje na unutrašnje promene i spoljašnje faktore.
Šta kažu naučna istraživanja o mleku i aknama?
Mleko sadrži više biološki aktivnih molekula, uključujući hormone (estrogene, progesteron, IGF-1) i mlečne proteine (kazein i surutku), koji mogu uticati na unutrašnji hormonski balans.
Autori pomenute studije analizirali su ishranu 4.273 dečaka i pokazali povezanost između obranog mleka i akni. Ista istraživačka grupa je i ranije pronašla sličnu povezanost kod devojčica Viši nivoi IGF-1,( insulin-like growth factor), izazvani redovnim unosom mleka, tesno su povezani sa povećanom proizvodnjom sebuma i hiperkeratozom, što može stvoriti uslove za razvoj akni.
Posebno je zanimljivo da su istraživanja pokazala veću učestalost pojave akni kod osoba koje piju obrano mleko, sa nižim sadržajem masti. što može imati veze sa većom koncentracijom kazeina i proteina surutke koji imaju potencijal da stimulišu lučenje insulina i IGF-1 hormona, a time i da pojačaju aktivnosti lojnih žlezda.
Ova veza ne znači da će svako ko pije mleko dobiti akne, ali kod osoba sa predispozicijom, mlečni proizvodi mogu delovati kao dodatni okidač.
Stoga je korisno razmotriti ishranu kao deo strategije za negu kože, posebno kada standardne metode ne daju očekivane rezultate.
Mogući mehanizmi – kako sve mleko može uticati na kožu
Mleko može uticati na stanje kože kroz više paralelnih mehanizama, uključujući hormonalne promene, inflamatorne odgovore i imunološke reakcije.
Svaki od ovih mehanizama može kod predisponiranih osoba stvoriti uslove pogodne za nastanak ili pogoršanje akni.
Povećanje insulina i IGF-1 hormona
Kao što smo već pomenuli, jedan od u literaturi najčešće pomenutih mehanizama je uloga hormona IGF-1, koji stimuliše rast ćelija u epidermisu i u lojnim žlezdama, te lučenje sebuma u koži.
Konzumacija mleka povećava nivo IGF-1 u cirkulaciji, što može prekomerno aktivirati lojne žlezde.
Pored toga, mleko može izazvati i skok insulina u krvi, jer mlečni proteini, posebno surutka, imaju visok insulinogeni potencijal.
Insulin onda dodatno stimuliše proizvodnju androgenih hormona koji takođe utiču na rad lojnih žlezda.
Ovaj hormonalni talas stvara uslove za hiperprodukciju sebuma i bržu keratinizaciju kože, što povećava rizik od začepljenja pora i razvoja akni.
Dakle, mleko podstiče povećanje insulina i IGF-1, što dovodi do pojačane proizvodnje sebuma. Više sebuma znači veću šansu da se pore zapuše i da se razvije upala.
Upalne reakcije i hormonska neravnoteža
Neki proteini iz mleka, naročito kazein A1, mogu kod osetljivih osoba izazvati sistemsku upalnu reakciju. Kroz povećanje citokina kao što su IL-6 i TNF-α, mleko može doprineti stanju hronične niskogradivne upale koja je često prisutna kod osoba sa aknama.
Takođe, hormoni prisutni u komercijalnom mleku (uključujući tragove estrogenskih i progesteronskih jedinjenja iz gravidnih krava) mogu dodatno narušiti hormonski balans kod ljudi koji su već osetljivi na promene u endokrinom sistemu.
Kod žena sa sindromom policističnih jajnika, mleko može biti dodatni stresor za hormonsku osovinu.
Kod osoba sa osetljivim endokrinim sistemom, mleko može izazvati ili pojačati hormonski disbalans, što se manifestuje kroz akne, naročito na bradi i vilici.
Reakcije kod osoba sa intolerancijom
Kod osoba koje imaju intoleranciju na laktozu ili alergiju na proteine mleka (kazein i beta-laktoglobulin), konzumacija mlečnih proizvoda može izazvati ne samo gastrointestinalne simptome, već i kožne manifestacije.
Ove reakcije ne moraju biti klasične alergije, već često spadaju u kategoriju takozvanih nealergijskih imuno-posredovanih reakcija.
Rezultat su upalne promene koje se mogu manifestovati kao perioralni dermatitis, pogoršanje akni ili nespecifične kožne iritacije.
Posebno, kod osoba sa narušenom crevnom propustljivošću, ovi proteini mogu dospeti u sistemsku cirkulaciju i aktivirati imunološki odgovor, uključujući i reakcije na nivou kože.
Intolerancija na laktozu ili proteine iz mleka često se ne manifestuje samo digestivnim simptomima, već i upalama na koži.
To se ponekad pokazuje kao crvenilo, osip, ili u nekim slučajevima kao pojava većeg broja bubuljica.
Koji mlečni proizvodi najviše pogoršavaju stanje kože?
Ne deluju svi mlečni proizvodi jednako na kožu, jer se razlikuju po sastavu, stepenu obrade, prisustvu hormona, vrsti proteina i količini šećera.
Najveći potencijal za pogoršanje akni primećen je kod konzumacije obranog mleka.
Zaslađeni mlečni napici, kao što su čokoladno mleko ili voćni jogurti, dodatno doprinose glikemijskom opterećenju i time dodatno stimulišu hormonsku osovinu odgovornu za upalne promene.
S druge strane, punomasni proizvodi, poput punomasnog jogurta i tradicionalnog sira, često imaju blaži efekat jer sadrže više masti koje mogu usporiti apsorpciju šećera i smanjiti insulinski odgovor.
Da li fermentisani proizvodi od mleka izazivaju akne?
Fermentisani mlečni proizvodi, poput jogurta i kefira, prolaze kroz proces fermentacije koji utiče na sastav proteina i smanjuje sadržaj laktoze.
Pored toga, oni često sadrže probiotske bakterije koje mogu imati pozitivan uticaj na crevnu mikrobiotu, a samim tim i na kožu.
U kontekstu akni, fermentisani proizvodi nisu toliko snažno povezani sa pojavom bubuljica kao nefermentisani oblici mleka, ali ni ova razlika nije univerzalno potvrđena.
Drugim rečima, efekti fermentisanih proizvoda variraju među pojedincima i nema dovoljno dokaza da bi se mogla doneti jasna i opšta preporuka.
Naravno, efekti se razlikuju među pojedincima. Ono što jednom organizmu pogoršava stanje kože, kod drugog može imati neutralan ili čak pozitivan efekat.
Zato je posebno važno pratiti reakciju kože na svaki pojedinačni proizvod umesto da se mlečni proizvodi generalizuju kao „dobri“ ili „loši“.
Zamene za mleko koje nemaju negativan uticaj na kožu
Biljna mleka, kao što su bademovo, sojino, ovseno, pirinčano, sve su popularnija kao alternativa životinjskom mleku, naročito kod osoba koje imaju intoleranciju na laktozu, hormonsku osetljivost ili problematičnu kožu.
Za razliku od kravljeg mleka, biljna mleka ne sadrže prirodne hormone kao što su estrogen i IGF-1, niti proteine koji mogu uticati na insulinski odgovor.
Time se smanjuje rizik od pojave hormonski uslovljenih akni. Bademovo mleko, recimo, bogato je vitaminom E koji ima antiinflamatorna svojstva i može pomoći u regeneraciji kože.
Ovseno mleko sadrži beta-glukane koji podržavaju zdravu crevnu floru, dok je pirinčano mleko najblaže i najmanje alergeno.
Ipak, važno je naglasiti da mnogi gotovi biljni napici sadrže aditive, šećere i zgušnjivače koji mogu izazvati neželjene reakcije, pa je uvek poželjno čitati deklaraciju.
Na šta obratiti pažnju kod kupovine zamena?
Pri izboru biljnog mleka obratite pažnju na sledeće: što je kraći spisak sastojaka, to je proizvod bezbedniji. Važno je da nema dodatih šećera, da ne sadrži karagenan, konzervanase i arome. Idealno biljno mleko sadrži vodu i 8-15% orašastog ploda ili žitarice.
Da li je eliminacija mleka rešenje za sve?
Eliminacija mleka iz ishrane nije univerzalan lek za sve, ali može biti veoma koristan dijagnostički alat.
Nakon tog perioda, postepeno uvodite pojedine kategorije mlečnih proizvoda, na primer, prvo fermentisane (kefir, jogurt), zatim sireve, a na kraju klasično mleko i posmatrajte reakcije kože.
Ovakav pristup vam omogućava da razlikujete koji tačno proizvod vam smeta, umesto da potpuno izbacujete celu kategoriju iz upotrebe.
Kada uključiti dermatologa ili nutricionistu?
Uprkos pažljivo sprovedenoj eliminaciji mlečnih proizvoda, nije retkost da se stanje kože ne popravi očekivanim tempom.
U takvim slučajevima, važno je razmotriti i druge potencijalne uzroke problema.
Dermatolog može proceniti da li se radi o aknama koje su posledica hormonskog disbalansa – policističnih jajnika, adrenalne disfunkcije i slično, kontaktne reakcije ili kožnih bolesti koje se klinički manifestuju slično aknama kao što su rozacea ili perioralni dermatitis.
Pored dermatologa, savetovanje sa kliničkim nutricionistom ima višestruku vrednost.
On može analizirati kompletnu strukturu ishrane, identifikovati moguće nutritivne praznine i predložiti bezbedne zamene za mlečne proizvode, naročito kada su u pitanju izvori kalcijuma, vitamina D i esencijalnih aminokiselina.
Konsultacije sa stručnjacima mogu sprečiti nepotrebne restrikcije i skratiti put do razumevanja simptoma i olakšanja.
Ako niste sigurni da li mleko jeste ili nije uzrok problema, zajednički rad sa stručnim timom doneće vam jasnije odgovore.
Mleko i akne: Šta vam koža možda već govori?
Na osnovu postojećih dokaza, mlečni proizvodi mogu kod određenog broja ljudi doprineti razvoju ili pogoršanju akni, pre svega zbog uticaja na hormone i upalne procese u telu.
To ne znači da svi treba da ih automatski izbegavaju, ali ako imate hronične akne koje ne reaguju na uobičajene tretmane, izbacivanje mleka na 30 dana može biti jednostavan test koji donosi važne uvide.
Međutim, ono što je posebno važno da znate – ako ste sportista, trenirate u teretani i fokusirani ste na izgradnju mišićne mase i željene figure, te zbog toga uzimate suplemente poput whey proteina, dobro odmerite dnevnu količinu supstance koju unosite dnevno i pratite ponašanje svoje kože.
Takvi suplementi mogu imati sličan efekat kao obrano mleko. To znači da i kada ne pijete mleko, možda ga i dalje unosite – nesvesno, kroz dodatke ishrani.
Sada se sigurno pitate da li je onda whey protein izolat bezbeniji. Iako je koncentracija proteina u izolatu surutke veća, on sadrži manje laktoze i masti, što može smanjiti njegov inflamatorni potencijal kod osetljivih osoba.
Ipak, i dalje postoji mogućnost da visoka biološka aktivnost ovih proteina stimuliše IGF-1 i insulin. Ukoliko posumnjate da whey utiče na vašu kožu, preporučuje se pauza od svih oblika surutke, uključujući i izolate, kako biste preciznije procenili uticaj.
Kroz ovaj tekst dobili ste alat za samoposmatranje, koji vam, uz povećanu svest o uticaju mleka na kožu može pomoći da identifikujete da li i kako mlečni proizvodi utiču i na vas.
Dovoljno je samo malo odlučnosti, strpljenja i istrajnosti. Oslušnite telo i zapitajte se – šta vam to koža možda već govori?