Kod male dece, problemi sa varenjem mogu delovati zbunjujuće. Često izgledaju kao prolazni grčevi, ali znaju da se ponavljaju, da budu uporni i ne jenjavaju.
Jedan od razloga za to može biti intolerancija na laktozu. Iako nije uvek lako odmah je prepoznati, ona spada u česte digestivne poteškoće u ranom uzrastu.
Za razliku od alergije na mleko, intolerancija ne uključuje imuni sistem, ali može ozbiljno narušiti bebin ritam spavanja, hranjenja i napredovanja. Mnogi roditelji na nju ne pomisle odmah, jer se simptomi lako pomešaju sa običnim probavnim smetnjama.
Napisali smo članak za roditelje, koji će objasniti šta tačno znači kada beba ne podnosi laktozu, kako se to klinički razlikuje od alergije na mlečne proteine i koje su najčešće preporučene vrste mleka u takvim situacijama.
Uz pregled pravih informacija i jasnu granicu između alergije i intolerancije, moći ćete da donesete najbolje odluke koje se tiču zdravlja vašeg deteta.
Šta je intolerancija na laktozu kod beba?
Intolerancija na laktozu znači da bebin organizam ne proizvodi dovoljno enzima laktaze koji razgrađuje mlečni šećer – laktozu. Kada laktoza ostaje nesvarena u crevima, može izazvati nadimanje, gasove, proliv ili grčeve.
Važno je razlikovati intoleranciju na laktozu od alergije na mlečne proteine.
Alergija je imunološka reakcija i može izazvati osip, povraćanje, manje količine krvi u stolici, što je znak upale u crevima izazvane alergijskom reakcijom, ili teže sistemske simptome. Intolerancija, s druge strane, uglavnom utiče na varenje i ne uključuje imuni sistem.
Kod beba se najčešće javlja sekundarna intolerancija, posle infekcije creva ili usled nezrelosti digestivnog trakta.
Veoma retko se javlja kongenitalna (urođena) intolerancija, kada je potpuni nedostatak laktaze prisutan od rođenja.
Šta je kongenitalna intolerancija na laktozu?
View this post on Instagram
Kongenitalna (urođena) intolerancija na laktozu je izuzetno retka genetska bolest u kojoj beba od rođenja nema sposobnost da proizvodi enzim laktazu.
To znači da organizam nije u stanju da razgradi ni najmanju količinu laktoze. Simptomi se pojavljuju vrlo rano, već nakon prvih obroka koji sadrže mlečni šećer – obično u vidu teških proliva, dehidratacije i gubitka telesne mase.
U takvim slučajevima, jedino rešenje je potpuna eliminacija laktoze iz ishrane i upotreba specijalizovanih formula koje ne sadrže mlečne šećere.
Kako prepoznati simptome intolerancije na laktozu kod beba?
Simptomi se obično javljaju ubrzo nakon hranjenja mlekom koje sadrži laktozu:
- učestalo nadimanje i gasovi
- grčevi i izražen nemir
- proliv, ponekad sa kiselkastim mirisom
- pelenski osip koji ne prolazi
- slabiji napredak u težini
- problemi sa spavanjem zbog bolova u stomaku
Ako se ovi simptomi ponavljaju, ne preduzimajte ništa na svoju ruku i obratite se pedijatru. On će izvršiti pregled, predložiti testiranje i promeniti režim ishrane.
Kada bebi uvesti mleko bez laktoze?
Uvođenje mleka bez laktoze kod beba treba da bude informisana i kontrolisana odluka. Prvi korak je uvek konsultacija sa pedijatrom. On procenjuje da li simptomi koje beba ispoljava upućuju na intoleranciju i predlaže sledeće korake.
Kod beba koje su već na adaptiranoj formuli, a pokazuju znake netolerancije, može se preporučiti prelazak na adaptirano mleko bez laktoze.
Taj prelazak se sprovodi postepeno, uz pažljivo praćenje simptoma. Važno je obratiti pažnju na učestalost stolice, kvalitet sna, pojavu ili povlačenje grčeva, kao i bebin apetit i dobijanje na težini. Ove promene obično postaju vidljive u roku od nekoliko dana do dve nedelje.
Ako se radi o bebi koja se isključivo doji, pristup je drugačiji.
Pošto majčino mleko prirodno sadrži laktozu, ponekad se savetuje da majka iz ishrane izbaci mlečne proizvode i posmatra eventualno poboljšanje kod bebe. Ako se simptomi ne povuku, lekar može predložiti delimično ili potpuno uvođenje formule bez laktoze, što se takođe sprovodi uz nadzor i jasnu indikaciju.
U svakom slučaju, ne uvodi se mleko bez laktoze „za svaki slučaj“, jer neopravdano izbacivanje laktoze bez medicinske osnove može uticati na nutritivni balans ishrane u ranom razvoju.
Najbolja mleka za bebe sa intolerancijom na laktozu
Na tržištu postoji više tipova formula koje su razvijene upravo za bebe i decu sa intolerancijom na laktozu, ali razlike među njima nisu uvek lako uočljive.
Adaptirane formule bez laktoze
Ove formule su namenjene bebama koje imaju klinički potvrđenu intoleranciju na laktozu. Umesto laktoze, kao izvor ugljenih hidrata koriste glukozni sirup, maltodekstrin ili druge lako svarljive alternative koje ne opterećuju digestivni trakt.
Nutritivno su pažljivo balansirane i obezbeđuju sve potrebne makro i mikronutrijente za pravilan rast i razvoj.
Ne sadrže mlečni šećer, ali zadržavaju mlečne proteine, što je važno naglasiti jer kod beba sa alergijom na mleko ova formula ne bi bila odgovarajuća.
Adaptirane formule bez laktoze se često koriste kod sekundarne intolerancije, na primer nakon virusnih ili bakterijskih infekcija koje su oštetile crevnu sluzokožu.
Hipoalergene formule (HA mleko)
HA formule su delimično hidrolizovane, što znači da su mlečni proteini razloženi na manje fragmente, pa su manje alergeni i lakše se vare. Sadrže manju količinu laktoze u poređenju sa standardnim formulama, ali nisu potpuno bez laktoze.
Namenjene su pre svega bebama koje imaju porodičnu predispoziciju za alergije ili blaže digestivne smetnje.
Mogu biti opcija kod beba kod kojih se sumnja na blagu netoleranciju, ali ne i kod beba sa potvrđenom izraženom intolerancijom na laktozu ili alergijom.
Ove formule često sadrže dodatke poput nukleotida i omega-3 masnih kiselina koji podržavaju razvoj mozga i imuniteta.
Mleko sa dodatkom probiotika i prebiotika
Formule koje sadrže probiotike (korisne bakterije) i prebiotike (vlakana koja hrane dobre bakterije) razvijene su da poboljšaju ravnotežu crevne flore.
Iako ne moraju biti bez laktoze, mogu ublažiti simptome kod beba koje imaju blagu osetljivost ili privremene probleme sa varenjem laktoze.
Ove formule se ponekad koriste kao prelazno rešenje kada nije potrebna stroga eliminacija laktoze, već se teži poboljšanju opšteg digestivnog zdravlja. Mogu doprineti smanjenju nadutosti, gasova i iritacija koje nastaju usled disbalansa crevne mikrobiote.
Posebne medicinske formule
U slučajevima kada beba ima tešku kliničku sliku, potvrđenu urođenu intoleranciju na laktozu, alergiju na mlečne proteine ili kombinovane digestivne smetnje, pedijatar može preporučiti specijalizovanu medicinsku formulu.
To mogu biti potpuno hidrolizovane formule u kojima su mlečni proteini razbijeni na najsitnije delove, ili formule bazirane na aminokiselinama, koje su najbezbednije kod složenih stanja. One ne sadrže ni laktozu ni mlečne proteine i predstavljaju najviši nivo prilagođenosti.
Ove formule su skuplje, često se izdaju uz lekarski recept i koriste se isključivo kada postoji medicinski osnov. Njihovo korišćenje prati se pažljivo, uz redovne kontrole i evaluaciju efekata.
Koje su prednosti mleka bez laktoze kod beba?
Kada se utvrdi da beba ima intoleranciju na laktozu i pređe na odgovarajuću formulu, mnogi roditelji već u prvim danima primete konkretne promene u svakodnevnom funkcionisanju svog deteta.
- Smanjenje gasova i nadimanja: Nakupljanje gasova i nadutost često su posledica nepotpuno svarene laktoze u crevima. Kada se laktoza izbaci iz formule, eliminisani su i razlozi za fermentaciju u crevima. Beba postaje opuštenija, manje steže nogice ka stomaku i ređe pokazuje znake neprijatnosti.
- Manje grčeva i noćnog buđenja: Neprijatnosti u stomaku često ometaju san, što je iscrpljujuće i za bebu i za roditelje. Korišćenjem mleka bez laktoze, creva su manje nadražena, a ciklusi spavanja postaju stabilniji. Beba se ređe budi zbog bola i mirnije tone u san.
- Stabilizacija stolice: Proliv, kiselkasta ili neformirana stolica mogu biti znaci da laktoza nije adekvatno svarena. Eliminisanjem laktoze, stolica često postaje stabilnija po učestalosti, mirisu i konzistenciji i tako se smanjuje rizik od dehidratacije i pelenskog osipa.
- Bolji apetit i napredak u težini: Kada prestane osećaj nelagodnosti, povećava se apetit. Samim tim, beba efikasnije koristi hranljive materije i brže dobija na težini i napreduje u razvoju.
Ove promene u većini slučajeva postaju vidljive već nakon 3 do 7 dana od početka primene odgovarajuće formule.
Kada potražiti savet pedijatra?
Konsultacija sa pedijatrom je prvi i najvažniji korak kada se posumnja na intoleranciju na laktozu kod bebe. Neke smetnje mogu biti prolazne, ali ako se simptomi ponavljaju ili pojačavaju, odmah zakažite pregled.
Obavezno se javite pedijatru ako:
- simptomi traju duže od 3 do 5 dana,
- beba počne da gubi na težini ili slabije napreduje,
- u stolici primetite tragove krvi ili sluzi,
- postoji sumnja na alergijsku reakciju (npr. osip, povraćanje, krvava stolica).
Pedijatar može uputiti bebu na dodatne analize, predložiti eliminacionu dijetu, testirati uzorke stolice ili, u težim slučajevima, uključiti gastroenterologa.
Takođe, pomoći će da se izabere formula koja najbolje odgovara konkretnoj situaciji – bilo da se radi o formuli bez laktoze, hipoalergenskoj ili medicinskoj.
Najčešće dileme roditelja o mleku bez laktoze (FAQ)
Pravi izbor mleka za miran stomak i zdrav razvoj
Bebe ne umeju da objasne šta im smeta, ali njihovo telo jasno šalje signale.
Ako postoji sumnja na intoleranciju na laktozu kod vašeg deteta, sada znate koje us to bezbedne, proverene opcije koje ne ugrožavaju razvoj, a mogu značajno olakšati svakodnevicu i vama i bebi.
Pravi izbor formule zavisi od uzroka simptoma, bebine starosti i preporuke lekara. Nema univerzalnog rešenja i za svako dete donosi ga isključivo pedijatar, ponekad u saradnji sa nutricionistom. Kada se napravi pravi izbor, rezultati su brzo vidljivi. Beba postaje mirnija i srećnija, a vi konačno možete da otpustite brigu i stres.